Odgovor na komentar

2013-2014
Januarska nedelja sećanja

Poplava osećanja. Kad niko od učesnika ne vara. Retka, ali moguća.

Prisustvovala sam skoro jednoj takvoj. Do duše tužnim povodom. Obeležavanjem godišnjice smrti. Ljudsko i rodbinsko saosećanje sa patnjom koja nužno nastane gubitkom najdražih, najvoljenijih, prirodno je. Kad se datumi poklope u srcu kipti od tuge, od sećanja, još i neverice u izmicanju. Samo, nema druge, stvarnost mora da se prihvati i poštujući prošlost i sve moguće doživljene momente sa otišlim, ide napred.

Na, ne kaže se džabe grobnoj tišini, kraj mesta počivališta ne osećaš u momentima predavanja sopstvenim vraćanjima unazad značaj hladnoći u minusu, pokvašenoj obući, vetru... Znaš zašto si tu. I drago ti je da si došao. Više od toga ne možeš. Postaješ ispunjen. I žao ti bude što neki drugi ne dođoše, a trebalo je.

Svi naši mrtvi, posebno oni koji su i nepoznatom svetu otkrili svoje vrline i njima zaslužili počast i pamćenje, ostaju da žive dokle i sami ovozemaljskim svetom koračamo.

Hvala poštovaocima!

27. I 2014.

Odgovor

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.