Zuzana Vereski

naivni slikar
Zuzana Vereski
( 3. januar 1955 )

Zuzana Veresky je rođena 1955. godine u Padini; od 1980. godine živi i radi u Kovačici. Svoje prvo platno je naslikala u detinjstvu. Prvu izložbu je realizovala 1984. godine. Postala je članica Galerije naivne umetnosti 1986. godine. Godine 1993. su je uvrstili među članove Muzeja naivne umetnosti u Jagodini. Tokom dosadašnjeg plodnog umetničkog rada, imala je mnogo samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njena 45. samostalna izložba postavljena u Galeriji naivne umetnosti predstavlja retrospektivu dugogodišnjeg umetničkog izražavanja bojama i kičicom.

Najznačajniji projekti u Zuzaninom umetničkom životu, države i gradovi, u kojima je učestvovala sa svojim delima: Izrael, Kipar, Nemačka, Tunis, Pariz (UNESCO), Ženeva (UNICEF), Njujork (UN), Brisel (EU), Strazbur, Beč (OSCE), Vašington (MMF), Kina (Expo 2010 Šangaj), Španija, Slovačka i druge evropske države. Proputovala je svih pet kontinenata i ima običaj da kaže: „Nije mi potreban prevodilac, pošto svako prevodi sliku na svoj sopstveni jezik...“     

Po njenom kazivanju, slika od malena, i upravo to što pamti iz svog detinjstva, priče ispričane iz predanja i života njenih suseljana, postaće njena trajna inspiracija i neiscrpan izvor tema. Svoje tumačenje i doživljavanje sveta pronašla je u prikazu autentičnog davno prošlog vremena, vezanog za ruralnu sredinu, obojenog velom slovačkog etnosa. Stoga ne iznenađuje, što je njen osnovni likovni motiv žanr-scena, a njeno stvaralaštvo prava riznica uvek različitih tema. S pravom možemo reći, da je ona umetnica bogate imaginacije, na čijoj tematskoj paleti, uz glas uspomena i tradicija, uvek pronalazimo nešto novo, originalno i samosvojsko. I najbanalniju temu, ona je u stanju da pretoči u priču i likovnom virtuoznošću transponuje u fantastičnu slikarsku kompoziciju. To je ipak nesvakidašnji dar, koji umetnica maestralno, ubedljivo i do savršenstva uverljivo pretače na platno.

Pored žanra, pretkanim ravničarskim pejzažom, maštovitim enterijerom ili pak ruralnom vedutom slikajući tradiciju i običaje, sa njenih slika čitamo i etnografiju slovačkog naroda. Njeni akteri uvek su obučeni u tipičnu slovačku nošnju, fasciniraju jasno prikazane figure i živost njihovog gesta. Reklo bi se razuđena, ali ipak do perfekcije promišljena i dobro odmerana kompozicija, prepuna je jasno osmišljenih detalja, koji se kao lajt motiv provlače kroz likovno stvaralaštvo Zuzane Vereski. Tu su pre svega guske, koje veoma često prikazuje na likovnoj shemi, zatim pas i napokon crna mačka. Ipak, o širokom srcu i lepoti duše umetnice, najviše govori njen primarni lajt motiv po kome je prepoznatljiva, originalna i jedinstvena, a to je cveće. Crvene bulke i bele rade naprosto opijaju svojim mirisom, a samoj slici daju poseban čar.

Pikturalni izraz, jak, čulan i zvonak kolorit, na platno prenosi po diktatu folklora. Čvrst crtež, jasni koloritički odnosi, racionalan izbor detalja i akcentiranja, predstavljaju još jednu jedinstvenu crtu i karakterističan govor slikarskog jezika Vereskove.

Likovna artikulacija umetnice, prepoznatljiva je na ulju na platnu, staklu, svili, pastelu, crtežu, grafici, akvarelu, njena virtuoznost i svestranost ogleda se u oslikavanju keramike i primenjenoj umetnosti. Celokupno stvaralaštvo istkano čudesnom slikarskom retorikom, lako je čitljivo, nenametljivo, deluje razdragano, lepršavo i bezbrižno, a upravo tome i teži prava umetnost. Stoga ne čudi, što se njene slike nalaze na svim kontinentima, što je tradicionalnom formom izraza i tradicionalnom ikonografijom uspela da dočara i uspostavi trajan i neraskidiv kontakt sa likovnom pubikom, i slikajući tradiciju, produži njen život do večnosti.

 

Jarmila Ćendić, istoričar umetnosti