Kulturna mapa

Aradac

Aradac

Aradac je prvo banatsko selo u koje su se nastanili Slovaci. Mnoge značajne vojvođanske ličnosti su poreklom odavde. Kulturni život u selu Aradac je oduvek bio buran i aktivan. Poslednjih godina osobeni orkestar iz ovog mesta predstavljaju “Aradačke meškarke”.

Aradac
Ašanja

Ašanja

Naselje Ašanja pripada opštini Pećinci, koja se nalazi u Sremskom okrugu. Od ukupnog broja stanovnika ovde živi i mali broj Slovaka - svega 38 pripadnika slovačke nacionalne manjine.

Ašanja
Bačka Palanka

Bačka Palanka

Gradić Bačka Palanka je organizator Susreta studenata slovačke nacionalne manjine. To je prateća manifestacija Slovačkih narodnih svečanosti, koja okuplja veliki broj mladih intelektualaca. U okviru programa se, između ostalog, prezentuje i umetnička kreativnost i muzički talenat studenata.

Bačka Palanka
Bački Petrovac

Bački Petrovac

B.Petrovac je centar slovačke vojv. kulture.Tu se nalazi veliki broj značajnih ustanova (Matica slovačka, Gimnazija "Jan Kolar", Slovačko vojvođansko pozorište, Narodni muzej). Iz Petrovca potiče veliki broj eminentnih slovačkih pisaca, umetnika i drugih istaknutih ličnosti u oblasti kulture.

Bački Petrovac
Bajša

Bajša

Bajša je naselje koje pripada opštini Bačka Topola u Severnobačkom okrugu. Od Bačke Topole je udaljena 6 km. Od samog osnivanja naselje je bilo multietničko i multikonfesionalno. Prva osnovna škola osnovana u Bajši bila je upravo Slovačka škola.

Bajša
Begeč

Begeč

Begeč je naselje koje pripada opštini Novi Sad. Prostire se 20 km zapadno od grada. U njemu živi 3335 stanovnika od kojih je 13% pripadnika slovačke nacionalne manjine.

Begeč
Beograd

Beograd

U Beogradu živi značajan broj Slovaka koji su se ovde nastanjili najvećim delom sekundarnom migracijom iz raznih vojv. mesta. Svoju tradiciju i kulturu očuvavaju u okviru Društva prijateljstva Jugoslovena,Čeha i Slovaka. Od 2004. god. aktivna je i Slovačka evangelistička crkva u Beogradu.

Beograd
Belo Blato

Belo Blato

U Belo Blato su se Slovaci doselili 1882. godine, uglavnom sekundarnom migracijom iz Padine. Već na samom početku je bilo neophodno graditi kuće, čistiti atar, isušivati močvare. Kuće su gradili od naboja, krovna konstrukcija je bila drvena a krov od ražene slame ili trske.

Belo Blato
Bingula

Bingula

U zapadnom delu Srema a na jugoistoku Vojvodine nalazi se Bingula. Njen naziv se sastoji od dve reči i to: bin – kao hiljadu i gula – kao izvor, odnosno Bingula – hiljadu izvora. Ovakvo objašnjenje porekla imena bi moglo biti istinito, s obzirom da se u ataru oko Bingule nalazi veliki broj izvora.

Bingula
Boljevci

Boljevci

Naselje Boljevci se nalazi u Sremu, 29 km zapadno od Beograda, iznad desne obale reke Sava. U Boljevcima živi 4055 stanovnika, od čega je 1132 pripadnika slovačke nacionalne manjine. Nosilac kulturnih aktivnosti ovdašnjih Slovaka je KUD “Andrej Sladkovič”.

Boljevci
Čelarevo

Čelarevo

Čelarevo je naselje koje pripada opštini Bačka Palanka u Južnobačkom okrugu. Prema poslednjem popisu stanovništva, u Čelarevu živi 5423 stanovnika od kojih je 462 Slovaka.

Čelarevo
Dobanovci

Dobanovci

Mesto Dobanovci pripada gradu Beogradu i novoj gradskoj opštini Surčin. Slovačko kulturno-prosvetno društvo “Šafarik”, slovačka evangelistička crkva i Slovački narodni dom čine jezgro društvenog i kulturnog života ovdašnjih Slovaka.

Dobanovci
Erdevik

Erdevik

Sremsko naselje Erdevik karakteristično je po bogatoj flori i fauni, kao i po značajnim arheološkim nalazištima. Ali ovaj kraj je prvenstveno poznat po vinogradima, vinskim podrumima i vinu, koje predstavlja neizostavan deo svake kulturne manifestacije u Erdeviku.

Erdevik
Hajdučica

Hajdučica

U jugoistočnom delu Banata i u severozapadnom delu opštine Plandište nalazi se multietničko selo Hajdučica. Danas ovde živi oko 600 Slovaka koji svoj identitet čuvaju preko 200 godina. 2009. godine su sagradili novi slovački evangelistički hram i bili su organizatori FF “Tancuj, tancuj”.

Hajdučica
Gložan

Gložan

Gložan je matično selo najvećeg slovačkog vojvođanskog muzičko-plesnog festivala “Tancuj, tancuj...” Na festivalu u gložanskom amfiteatru nastupaju slovački folklorni ansambli, pevačke grupe, horovi i narodni orkestri iz inostranstva i cele Vojvodine.

Gložan
Janošik

Janošik

Za Janošik je karakteristično uzgajanje višanja,koje poslednjih godina predstavlja njegov turistički potencijal. U junu Janošičani intenzivno prave domaće proizvode od višanja (kolače, pekmez, kompot, rakiju, sok). Ovom voću su posvetili i kulturnu manifestaciju pod nazivom “Dani višanja”.

Janošik
Kovačica

Kovačica

Kovačicu su u svetu proslavili naivni slikari, koji ovde stvaraju i izlažu pola veka. Njihove slike predstavljaju način života seljaka, narodne nošnje i običaje sa ovih prostora. Za ljubitelje vizuelne umetnosti u Kovačici je osnovana Galerija naivne umetnosti, kao i čitav niz privatnih galerija.

Kovačica
Kulpin

Kulpin

U centru Kulpina dominiraju dva zamka. Oba su proglašena za spomenike kulture od posebnog značaja. Prostrani park, u kom se zamkovi nalaze, je spomenik prirode i stanište retkih biljnih vrsti. Danas se u njemu nalazi sedište Poljoprivrednog muzeja, koji je jedinstveni muzej ove vrste u našoj zemlji.

Kulpin
Kisač

Kisač

Kulturni život u Kisaču je veoma bogat i raznovrstan. Stanovnici Kisača čuvaju i unapređuju slovačku kulturu delovanjem Kulturno–informacionog centra “Kisač” koji je ogranizator folklornog festivala “Zlatá brána”.

Kisač
Lalić

Lalić

Selo Lalić se nalazi u opštini Odžaci. Naziv sela potiče od srpske reči lala, koja se na slovačkom kaže ľaľuja. Reč lala u deminutivu glasi lalić. Prema predanju selo je dobilo ime Lalić zato što je oko njega raslo mnogo lala.

Lalić
Ljuba

Ljuba

Ljuba je tipično sremsko planinsko selo. Pripada opštini Šid. Prvi doseljenici su došli pravo iz Slovačke. U današnje vreme Ljuba je multikulturalno i multikonfesionalno selo i kao takvo ima tri crkve: pravoslavnu, katoličku i evangelističku.

Ljuba
Lug

Lug

Selo Lug pripada opštini Beočin i nalazi se u severnom delu Fruške Gore. To je poslednje selo u koje su se 1902. godine doselili Slovaci mahom iz Bačke. Doseljenici su bili iz Bačkog Petrovca, Gložana i Kulpina. Danas u njemu živi oko 800 stanovnika - mahom Slovaka.

Lug
Novi Sad

Novi Sad

Novi Sad je glavni grad multikulturne, multikonfesionalne i multietničke Vojvodine. Sedište je mnogih značajnih institucija i ustanova, koje razvijaju, unapređuju i očuvavaju ne samo kulturu novosadskih, već svih vojvođanskih Slovaka.

Novi Sad
Padina

Padina

Na severozapadnom obronku Deliblatske peščare osnovano je mesto Padina. Od samog dolaska žitelji ovog mesta su se borili sa nedostatkom vode za piće i plodnog zemljišta. Ali to ih nije sprečilo da ovde ostanu i očuvaju tradiciju, jezik i kulturu. Danas je to najčistije slovačko vojvođansko naselje.

Padina
Pivnice

Pivnice

Pivnice se nalaze u jugozapadnom delu Vojvodine u opštini Bačka Palanka. Selo je najviše poznato po tradicionalnom festivalu Susret u pivničkom polju (“Stretnutie v pivnickom poli”) koji je odigrao značajnu ulogu u očuvanju narodnih pesama, muzike i nošnje Slovaka sa Donje zemlje.

Pivnice
Savino Selo

Savino Selo

V Savinom Sele v rokoch 1789 – 1812 žil a pôsobil popredný slovenský osvietenský vzdelanec, jazykovedec, básnik a slavista Juraj Ribay. Pri príležitosti 200. výročia jeho úmrtia na budove Miestneho spoločenstva odhalili pamätnú tabuľu.

Savino Selo
Selenča

Selenča

Slovaci su u Selenču došli 1758. god. Po veroispovesti su delom bili evangelisti a delom rimokatolici. Njihovi običaji i narodna nošnja su se oduvek razlikovali, što i dan danas predstavlja specifičnost ovog mesta.

Selenča
Silbaš

Silbaš

Kulturni život Slovaka u Silbašu je u usponu zahvaljujući najmlađim stanovnicima ‒ članovima dečjeg folklornog ansambla “Silbašaník”.To je jedan od najznačajnijih dečjih ansambala koji uspešno prezentuje kulturu vojvođanskih Slovaka u zemlji i u Slovačkoj republici.

Silbaš
Slankamenački Vinogradi

Slankamenački Vinogradi

Sremsko naselje Slankamenački Vinogradi je nastalo krajem 19. veka na padinama istočnog dela Fruške Gore. Njeni stanovnici tzv. “Brehovčania” su čuveni po specifičnoj muzici i autentičnim tekstovima pesama koji zaintrigiraju svakog posetioca kulturno-gastronomske manifestacije „Budarski dani”.

Slankamenački Vinogradi
Sremska Mitrovica

Sremska Mitrovica

Nad známym antickým mestom Sirmium, ktoré leži pod dnešnou Sriemskou Mitrovicou, žijú aj Slováci. Je ich úhrne 186. Svoj kultúrny a spoločenksý život sústreďujú v rámci evanjelickej cirkvi a Miestneho odboru Matice slovenskej.

Sremska Mitrovica
Stara Pazova

Stara Pazova

Stara Pazova je sedište najvećeg broja Slovaka van granica Slovačke. Kulturni život ovog mesta se odvija prvenstveno pod okriljem SKUD, u okviru kojeg je aktivno i Slovačko pozorište VHV. Ovde se tradicionalno održava smotra dečjeg pozorišnog stvaralaštva “3xĎ”.

Stara Pazova
Šid

Šid

Šid je opštinsko mesto smešteno na obroncima Fruške Gore. Ovaj sremski gradić sa preko 16 hiljada stanovnika, od kojih je 899 pripadnika slovačke manjine, nudi turistima obližnja jezera, šetnju fruškogorskom planinom, ili prirodom uz reku Dunav.

Šid
Višnjićevo

Višnjićevo

Vo Višnjićeve je priaznivé podnebie na pestovanie sliviek. Občania spracúvajú toto ovocie najrozličnejšími spôsobmi, najmä varia z neho lekvár alebo pália vynikajúcu slivovicu. Slivky rastú aj v tzv. Slovenskom kraji, kde sa zvlášť v minulosti stretávali Slováci.

Višnjićevo
Vojlovica

Vojlovica

Kulturni život u Vojlovici, naselju koje pripada banatskom mestu Pančevo, je od samog dolaska Slovaka na ove prostore bogat i raznovrstan. Delatnost na polju kulture se naročito razvila osnivanjem Slovačkog kulturno-prosvetnog društva "Detvan".

Vojlovica
Zrenjanin

Zrenjanin

Slovaci u Zrenjaninu od 2005. godine redovno proslavljaju 10. april - Dan zrenjaninskih Slovaka. Ovaj datum je određen na osnovu najstarijeg sačuvanog zapisa o njihovim precima, koji datira iz 1795. godine. U okviru proslave održava se kulturna manifestacija sa raznovrsnim programom.

Zrenjanin

Legenda

  • crkva
  • muzej
  • etno kuća
  • pozorište
  • istorijsko mesto

Kulturna mapa, kao zasebna rubrika portala Vam nudi mogućnost da se upoznate sa kulturnim i društvenim životom slovačke nacionalne manjine u Srbiji, počevši od naseljavanja Slovaka u pojedina mesta, pa sve do danas, gde posebnu pažnju posvećujemo aktuelnim dešavanjima u kulturi.

You need Flash player to see this content.

Selenča

OSADA PESTRÝCH FARIEB A HUDBY

Zemepisná charakteristika a demografia

Selenča sa nachádza v juhozápadnej Báčke a patrí do obce Báč. Rozprestiera sa na ploche 35 km˛ a jej zemepisné koordináty sú 45° 25' severnej zemepisnej šírky a 19° 18' východnej zemepisnej dĺžky. Selenča je od mesta Báč vzdialená 6 km.

Pivnice


MIESTO AUTENTICKEJ SLOVENSKEJ PIESNE

A DIVADELNÝCH INSCENÁCIÍ DOLNOZEMSKÝCH AUTOROV

 

Zemepisná charakteristika osady a demografia

Pivnica sa nachádza v juhozápadnej časti Báčky a je súčasťou obce Báčska Palanka. Jej geografické koordináty sú 45° 28' severnej zemepisnej šírky a 19° 27' východnej zemepisnej dĺžky. Pivnica leží v nadmorskej výške 85 m n. m. Od Nového Sadu je vzdialená 50 km, od mesta Odžaci 18 km a od mesta Báčska Palanka 30 km.

Padina

NAJSLOVENSKEJŠIA OSADA V CELOM SLOVENSKOM ZAHRANIČÍ,

DEDINA HLBOKÝCH STUDNÍ A "MLETEJ" VODY

 

Kovačica

ŽRIEDLO SLOVENSKÉHO INSITNÉHO UMENIA

Zemepisná charakteristika a demografia

Kovačica sa nachádza v južnom Banáte a zároveň je strediskom rovnomennej obce, do ktorej patria dediny Padina, Debeljača, Idvor, Uzdin, Crepaja, Samoš a Putnikovo. Od Belehradu je vzdialená 50 km severovýchodne, od Pančeva 30 km severne a od Zreňanina 40 km južne.

Kisač

STREDISKO DETSKÉHO FOLKlÓRU

Zemepisná charakteristika a demografia

Kysáč sa nachádza v južnobáčskom obvode Vojvodiny a je 16 km vzdialený od mesta Nový Sad. Jeho zemepisné koordináty sú 45° 21' 01" severnej zemepisnej šírky a 19° 43' 26" východnej zemepisnej dĺžky.

Janošik

DEDINKA HRDINSKÉHO MENA

Zemepisná charakteristika a demografia

Jánošík sa nachádza vo východnej časti južného Banátu. Od Belehradu je vzdialený 75 km, od Vršca 40 a Zreňanina 70 km. Rozprestiera sa na ploche 750 ha a  eží v nadmorskej výške 75 m n. m. Patrí k obci Alibunar, ktorá má 26 000 obyvateľov, žijúcich v desiatich osadách.

Gložan

MESTO ZRODU NAJVÄČŠIEHO FOLKLÓRNEHO FESTIVALU VOJVODINSKÝCH SLOVÁKOV

Zemepisná charakteristika a demografia

Hložany patria do obce Báčsky Petrovec. Od hlavného mesta Autonómnej pokrajiny Vojvodiny Nového Sadu sú vzdialené 25 km, zatiaľ čo 16 km smerom na západ sa nachádza mesto Báčska Palanka. Južne od dediny je 3,5 km vzdialený Dunaj. Hložany od Báčskeho Petrovca oddeľuje 12 km. Dedina sa nachádza v nadmorskej výške 82 m n. m.

Belo Blato

DEDINA VYRASTENÁ Z VODY A TRSTINY

Zemepisná charakteristika a demografia

Biele Blato sa nachádza v západnej časti stredného Banátu. Patrí do Zreňaninskej obce a do Stredobanátskeho okruhu. Od Belehradu je vzdialené 70 km, rovnako aj od Nového Sadu a od mesta Zreňanin 20 km. Katastrálna obec má rozlohu 3000 hektárov. Priemerná nadmorská výška je iba 74 m n. m.

Bačka Palanka

MESTO STRETÁVANIA SLOVENSKÝCH VYSOKOŠKOLÁKOV

Zemepisná charakteristika a demografia

Báčska Palanka sa nachádza v juhobáčskom obvode Vojvodiny, jej koordináty sú 45° 15′ severnej zemepisnej šírky a 19° 24′ východnej zemepisnej dĺžky. Leží na ľavom brehu Dunaja, rieky, ktorá je zároveň aj hranicou medzi srbskou Palankou a chorvátskym mestečkom Ilok. Srbsko s Chorvátskom tu spája Most 25. mája, ktorý bol postavený v roku 1974.

Syndicate content