POEZIJA U FOKUSU Dvobroj 7-8 / 2018 Novog života

10. septembar 2018
Sa dve pesme Božidara Milidragovića Ugovor o ćutanju i Senka u izboru Vićazoslava Hronjeca poželećemo dobrodošlicu čitaocu dvobroja 7/8 Novog života.

U rubrici Uživanje u tekstu piše Mihal Babjak o Poeziji Pavela Mučajija između apolonskog i dionizovskog pola. Babjak primećuje da se „Apolonski princip u Mučajijevoj lirici javlja kao polazišni. Kod više književnih kritičara, koji su interpretirali Mučajijevo delo, zastupljena je teza o prisustvu programskih estetskih postupaka i elemenata, karakterističnih upravo za ovaj princip: lirski uravnotežena mera, težnja za harmonijom, prozračna jasnoćom.” S druge strane “Dionizovski princip u Mučajijevoj poeziji ima u konfrontaciji sa apolonskim principom varijantni oblik, ali je njegovo prisustvo trajni znak Mučajijeve pesničke estetike.”  

Razgovorom Sa novim snagama za goli život i izvorno stvaralaštvo sa Mihalom Đugom, koji je bio glavni i odgovorni urednik Novog života u godinama 1994-1997, nastavljamo serijal razgovora i podsećanje na prošlost našeg časopisa prilikom njegovog 70. godišta. Mihal Đuga se seća teških godina, koje je obeležila mahom nepovoljna ekonomska situacija i borba za goli život časopisa.

Sonet o krvi posvećen Pavlu Orszagu Hvjezdoslavu iz pera Miroslava Bjelika objavljujemo na početku rublike Pulsiranje književnosti. Nakon uvodnog soneta posvećujemo se slovačkoj vojvođanskoj izvornoj književnosti pripovetkom Miroslava Kanje Kradljivac knjiga. Nakon nje sledi ciklus pesama slovačkog pesnika Borisa Brendze Beli vuk u staroj tami, iza kog navodimo pripovetku Severni akvarel Ane Đurić, koja je poreklom iz Gložana a danas živi u Edinburgu. 26. delom Dnevnika Vićazoslava Hronjeca se ponovo vraćamo u Vojvodinu a u nastavku se upoznajemo sa savremenom crnogorskom književnošću (Andrija Radulović, Četiri pesama, u prevodu Mihala Đuge) i slovenačku književnost (Cvetka Bevc, Ne plašim se letenja, u prevodu Martina Prebuđile). Prilikom jubileja 50. godina od upada vojski Varšavskog pakta u Čehoslovačku, koje se dogodilo 21. avgusta 1968. objavljujemo odlomak iz romanu Aleksander Dubček – Godina duža od veka Ljuboša Jurika.

U rubrici Tekstovi i konteksti bavimo se imagologijom i srpsko-slovačkim kulturnim i književnim vezama u tekstu Srbi pri konstituisanju slovačkog naroda, u kom piše o slici Srba u delu Ljudevita Štura Zdenke Valent-Belić, u kom se ova pojava kontekstualizuje i predočava se uticaj Herderove i Hegelove filozofije, srpske epske narodne poezije, evropske književne mode 19. veka, društveni uslovi tog vremena na nastanak ove slike.

U okviru rubrike 62. Književno savetovanje ovjavljujemo prilog nedavno preminulog Ota Filipa, u kom je pisao o putopisima Miroslava Demaka. Tekst objavljujemo pod nazivom Sonde u dubine istorije. Oto Filip piše: “Zagledan pre u prošlost, nego u sadašnjost ili u budućnost, Demak nas maltene tera da se dobrovoljno zaustavimo na istorijskim prelomima i da se zamislimo o svemu, šta smo od tog vremena doživeli, kako smo mi sami to doživljavali, od kada, odakle i gde idemo. Ne slučajno se pre radi o odnosu između nas i istorije, nego o savremenom dobu ili mogućoj budućnosti. Ili se pre radi o mnogim, lepim i novim stvarima, koje nam je iz pošlosti iskopao i iskreno predočio, tako da se na to ni lako, niti ikada ne zaboravlja. I već je i to uveliko dovoljno, da bismo bili ispunjeni dobrim osećanjem da nakon svih tih zamki i peripetija istorije na ovom svetu danas ipak postojimo.”

U rubrici Recenzije objavljujemo tekst Jasne Uhlarik Svedočenje o fondu reči slovačkog jezika na prelomu 18. i 19. veka, u kom je pisao o knjizi Miroslava Dudoka Ribajev Idiotikon, koju je objavio SIC na kraju 2017. godine. Marina Šimak-Spevak pisala o Antologiji slovačke poezije, koju je sastavio Vićazoslav Hronjec a objavio SIC u 2016. godini a Dagmar Marija Anoka u tekstu Isprepletanost čoveka i prirode piše o knjizi Panonski haiku Vjere Benkove.

Za kraj Vladimir Valenćik piše o samostalnoj izložbi Trash Talk Zdenke Marije Madacki, koja je održana u Novom Sadu 6.-17. avgusta. Dvobroj 7-8 je ilustrovan reprodukcijama Vjere Fajndović-Suđi.

 

Čitaocima želimo prijatno i neometano čitanje.

Zdenka Valent Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
U sredu 20. marta 2019. godine u Državnoj naučnoj biblioteci u Banskoj Bistrici je održana prezentacija “Slovčkog svetskog kalendara”
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov ako jeden zo spoluorganizátorov vyzýva kreatívnych, inovatívnych a skúsených záujemcov, aby navrhli tohtoročnú koncepciu celomenšinových festivalov.
Od četvrtka do subote tri dečije predstave i opštinska smotra recitatora.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov spolu s ďalšími organizátormi festivalu vyzývajú folklórne súbory, spevácke skupiny a orchestre, aby sa zúčastnili 49. Folkórneho festivalu Tancuj, tancuj...
U sredu 13 marta 2019. godine je Kancelarija za Slovake u dijaspori u saradnji sa Galerijom „Artem“ organizovala svečano otvaranje slika akademskog grafičara i slikara Pavela Popa iz Novog Sada.
U okviru 12. godišta manifestacije Antićevi dani u četvrtak 14. marta u Kulturnom centru Novog Sada priredili su veče Antić i savremenici posvećen antologiji Rovina spieva = Raspevana ravnica.
Kulturni centar Novog Sada orgnizuje od 13. do 15. marta 2019. godine 12. Antićeve dane posvećene sećanju na istaknutog vojvođanskog i srpskog pesnika Miroslava Antića.
U četvrtak 7. marta je u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu održana zajednička prezentacija izdavačke delatnosti četiri zavoda za kulturu.
Tradicionalni deo Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu je i izložba „Art expo” u okviru koje su ove godine izlagali i predstavnici savremene likovne umetnosti vojvođanskih Slovaka.
Izdavačka kuća TRIO Publishing i Arhitektonski fkultet STU u Bratislavi su objavili knjigu posvećenu nestoru slovačke arhitekture Mihalu Milanu Harmincu.