Objavili smo dvobroj 9-10 / 2018 Novog života

23. novembar 2018
Uvodne tonove časopisa Novi život odsvirale su dve pesme Milana Komnenića (Vika pod nulom i Srbija na istoku) po izboru Vićazoslava Hronjeca iz savremene srpske moderne a postmoderne poezije.

 

Uvodni esej ovog broja Jezik - identitet – književnost potpisuje glavna i odgovorna urednica časopisa. U eseju piše o uzajamnom odnosu ova tri pojma naglašavajući njihovu međusobnu povezanost i uslovljenost. „Jezik – onaj prvi – uz pomoć kog spoznajemo svet koji nas okružuje ujedno postaje gradivni materijal koji definiše naše mentalne mape. Taj jezik – maternji ili očinski, svejedno je, važno je da je to jezik bliskih ljudi – jezik, posredstvom kog su nam se otvorile oči a koji je postao neodvojivi deo našeg bića, imanentan u svim našim kognitivnim, psihičkim, duhovnim, mentalnim, intelektualnim i svim drugim unutrašnjim sferama; kod, matrica, uz pomoć koje kasnije u životu dekodiramo spoljašnje impulse.”

Kao poslednji u serijalu razgovora sa bivšim glavnim i odgovornim urednicima objavljujemo intervju sa Adamom Svetljikom koji je Novi život uređivao u godinama 1998-2014. Tekstom pod nazivom Spoznavanje književnosti sa praznom uredničkom fiokom okončavamo osvrt na naš časopis, čime smo pokušali da približimo čitaocima pozadinu njegovog nastajanja. Kao najveći problem časopisa u periodu svog uređivanja Svetljik ističe kvantitativno-kvalitativno osipanje slovačke vojvođanske književnosti i nedostatak mladih književnih snaga: „Kada je reč o saradnicima, najkompleksnija, već tada alarmantna situacija bila sa mladim autorima, početnicima, kojih je iz godine u godinu sve manje, uprkos mom velikom trudu da im dam dovoljan prostor u Novom životu i da ih na sve moguće načine podstaknem njihovo pisanje.“

U Pulsiranju književnosti kao prve objavljujemo savremene slovačke vojvođanske pesnikinje: Anamariju Boldocki–Grbić (Fines herbes) i Janu Domoni (Stadijumi). U nastavku rubrike objavljujemo odlomak iz najnovijeg romana Etele Farkaš Scenario koji je nedavno nagrađen Anasoft literom i godišnjom nagradom Društva slovačkih pisaca. U ovoj rubrici predstavljamo i poeziju mladog slovačkog pesnika Mihala Balaža (krev-vkus-dron-zvyk-state-spal) i kratku pripovetku srpske pesnikinje Ane Ristović (Kaljeva peć) u prevodu Miša Smišeka.

Nedavno je u izdanju Sterijinog pozorja objavljena prva antologija savremene slovačke drame na srpskom jeziku Nova slovačka drama, koju je priredila Vladislava Fekete. Tekst predgovora, koji je u knjizi objavljen na srpskom jeziku, prvi put u Novom životu objavljujemo na slovačkom originalu. Autorka je u njemu prikazala razvoj slovačke drame u 20. i 21. veku i približila nam ukratko delo savremenih slovačkih dramskih pisaca: Jozefa Gombara, Petera Lomnjickog, Vilijama Klimačeka, Jane Juranjove, Petera Pavlaca, Valerije Šulc, Romana Olekšaka, Petera Šerhaufera i Samuela Hovanjeca.

O naseljavanju Slovaka u Kisaču (1773-1940) pisao je Mihal Gombar a u tekstu je obuhvatio društvene, političke, privredne ali i kulturološke okolnosti u vreme dolaska Slovaka i postepenog naseljavanja u Kisaču.

U poslednje vreme se srpska poezija intenzivno prevodi na slovački jezik. Velikih zasluga u tome ima saradnja udruženja pisaca iz Srbije i Slovačke. Srpski književni kritičar dr Đorđe Despić, univerzitetski profesor na FF UNS, nam u tekstu Poezija danas stručno i kompetentno približava savremeno srpsko pesništvo i ovaj njegov tekst, u kom navodi konkretna imena i osnovne karakteristike dela nejznačajnijih srpskih pesnika, može biti vrlo koristan svima koji su uključeni u proces prevođenja, objavljivanja i promovisanja srpske književnosti u Slovačkoj.

Sa 62. književnog savetovanja donosimo dva teksta dve sestre Dorčove o dvojici braće Dorčovih. Vjera Babjakova-Dorčova je pisala o putopisima Jana Dorče u tekstu Šetnja po Beloj kući sa Janom Dorčom a Vladimira Dorčova-Valtnerova o Ekspresivnim stilskim elementima u putopisima Vladimira Dorče.

U rubrici Recenzije objavljujemo dva priloga. Pavol Markovič je pisao o Antologiji slovačke poezije Vićazoslava Hronjeca u tekstu Antologija kao izraz stava prema poeziji, koju je objavio SIC 2016. godine i Damilimil Hajko je pisao o zbirci pesama Mrljice Katarine Mosnak-Bagljaš u tekstu Penelopska mreža u raznobojnoj noći.

O samostalnoj izložbi Marije Gaško povodom njenog životnog jubileja pisao je Vladimir Valenćik. Dvobroj 9/10 ilustrujemo izborom iz njenih radova.

Prijatno čitanje.

Zdenka Valent Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
V ÚKVS sa vo štvrtok 18. novembra 2020 uskutočnilo vyhodnotenie X. ročníka fotografického súbehu.
U Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka je u četvrtak 12. novembra otvorena nesvakidašnja izložba naivne umetnosti.
V Starej Pazove bola 2. novembra otvorená výstava prác výtvarných umelcov Slovákov žijúcich v Srbsku.
U četvrtak 29. oktobra 2020. godine u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka održana je XVI muzikološka konferencija Slovačka muzika u Vojvodini.
V Ústave pre kultúru vojv. Slovákov sa v pondelok 02. novembra 2020 uskutočnila prezentácia novej knižnej publikácie Pavel Chrťan – Master Chef Carving.
Tradičný edukačný seminár na podporu vokálneho umenia a populárneho hudobného žánru sa uskutočnil 23. 10. 2020 v priestoroch Ústavu pre kultúru vojvodinských Slovákov.
V sobotu 24. októbra 2020 sa vo foyeri Slovenského vojvodinského divadla v Báčskom Petrovci uskutočnilo stretnutie popredných slovenských a srbských básnikov.
V rodnom dome národného hrdinu Janka Čmelíka v Starej Pazove je otvorená etnologická výstava pod názvom 250 rokov príchodu Slovákov do Starej Pazovy.
Do galérie portrétov Ústavu pre kultúru vojvodinských Slovákov pribudol ďalší obraz - portrét Miry Brtkovej.
V piatok 9. októbra bola v Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov slávnostne otvorená výstava obrazov Miry Brtkovej.