Geometrijska apstrakcija u umetnosti vojvođanskih Slovaka

28. decembar 2018
U nedelju 23. decembra 2018. je u Galeriji Zuzka Medveđova u Bačkom Petrovcu otvorena izložba Geometrijska apstrakcija u likovnoj umetnosti vojvođanskih Slovaka.

Autori izložbe su renomirani likovni kritičari Sava Stepanov i Vladimir Valenćik. I pored bogate izložbene aktivnosti ove galerije, koja će iduće godine obeležioti 30. godišnjicu svog osnivanja, ova izložba je ipak nečim specifična. Izložba prvi put kulturnoj javnosti predstavlja ovaj segment likovne umetnosti, koji je značajno doprineo da umetnost i umetnici vojvođanskih Slovka postanu značajan element likovne scene Vojvodine i Srbije a u nekim slučajevima možemo govoriti i o međunrodnom kulturnom kontekstu. Na izložbi su zastupljeni radovi šest umetnika pionira apstraktne umetnosti, ali i mladih autora koji se danas bave ovim umetničkim pravcem zasnovanom na proučavanju osnovnih likovnih izražajnih sredstava. Posetioci izložbe imaju priliku da vide reprezentativne radove Mire Brtke, Jozefa Klaćika, Rastislava Škuljeca, Marijana Karavle, Danijele Triaška i Emilije Valenćik.

Potrebno je reći da delo Mire Brtke ima pionirski značaj ne samo u kontekstu umetnosti vojvođanskih Slovaka, već i u razvoju srpskog modernizma uopšet. Njeno minimalističko geometrijsko slikarstvo, koje je nastajalo u šezdesetim godinama prošlog veka u Rimu, predstavlja jednu od najčistijih formi visoko modernističkog koncepta u vojvođanskoj umetnosti druge polovine XX veka a ujedno čini temelj iznenađujuće produktivne linije modernosti u umetnosti vojvođanskih Slovaka.

Jozef Klaćik je još jedan od umetnika pripadnika slovačke nacionalne manjine koji je ostavio značajan trag u istoriji likovne umetnosti Vojvodine i Srbije. Kulturnoj javnosti je postao poznat kao jedan od prvih protagonista postmoderne umetnosti, koji je u svoj ekspresionističko-apstraktni izraz često unosio geometrijske forme, najčešće trougao, krug i elipsu Na kraju poslednje decenije XX i na početku XXI veka Klaćik je u svom opusu stvorio geometrijsko slikarstvo zasnovano na korištenju pravih linija (horizontalnih, vertikalnih i dijagonalnih) i jednostavnih monohromatskih površina. Nakon 2000. godine Klaćik svoje geometrijske slike transformiše u trodimenzionalne geometrijske objekte čime je svoj umetnički izraz učinio konkretnijim, opipljivijim i ubedljivijim.

Rastislav Škuljec, koji se duže vreme bavio skulpturom, je nakon 1999. godine počeo da stvara izrazito geometrijske slike zasnovane na organizaciji i skladnom toku paralelnih linija. Ovakav Škuljecov geometrizam izražava, prema rečima Save Stepanova, određenu konstruktivističku napomenu i ideju gradnje.

Dok su Mira Brtka, Jozef Klaćik i Rastislav Škuljec stvorili zanačajan opus geometrijske apstrakcije, koji je nastajao nekoliko decenija, na savremenoj likovnoj sceni vojvođanskih Slovaka su se pojavili mladi umetnici odlučni da nastave da stvaraju u duhu ove razvojne linije likovne umetnosti. To su pre svega Marijan Karavla, Daniela Triaška i Emilija Valenćik.

Na početku svog umetničkog puta je Marijan Karavla stvarao ekspresivne kompozicije, koje su nastajale postepenom redukcijom figurativnog prikazivanja i stvaranjem autentičnog asocijativnog likovnog jezika koji se postepeno pretvorio u izraz zasnovan na čistoj geometrijskoj jednostavnosti i minimalizmu mondrijanovskog tipa.

Svoje mesto na ovdašnjoj likovnoj sceni sve više potvrđuje i grafičarka Danijela Triaška koja je svoju geometrijsku apstrakciju zasnovala na doslednom pojednostavljivanju motiva ravnice menjajući je na kompozicije sačinjene uglavnom od trouglastih kolorističkih formi.

Najmlađa predstavnica geometrijske apstrakcije je Emilija Valenćik koja svoje grafičke radove stvara slojevitim preklapanjem geometrijskih polja, kao izraz doslednog primenjiva principa geometrije, ali ujedno očuvava i tragove latentne stvarnosti, čime nas poziva u nove prostore poetskog promišljanja sveta.

Iako apstraktnu geometriju u likovnoj umetnosti vojvođanskih Slovaka teško možemo shvatiti kao specifičan izraz njihovog etničkog, kulturnog i estetskog konteksta, ova izložba je ipak potvrdila da je upravo ovaj likovni smer značajno doprineo ne samo da se umetnost slovačke nacionalne manjine inkorporira u savremene tendencije u likovnoj umetnosti Vojvodine i Srbije, već i da na njih značajno utiče i obogaćuje ih.

 

Tekst: Ladislav Čanji, foto: Zdeno Lončar

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
U prostoru gložanskog amfiteatra je 15. juna 2019. godine održan 49. Folklorni festival “Tancuj, tancuj...”
Počas uplynulého víkendu v Kovačici dozneli Maškove dni, organizované na počesť významného divadelného pracovníka Tomáša Hriešika Maška.
V sobotu 15. júna 2019 sa v Hložanoch uskutončí 49. Folklórny festival Tancuj, tancuj...
U Staroj Pazovi su se od 7. do 9. juna sreli mali veliki glumci na 26. Smotri slovačkog dečijeg pozorišnog stvaralaštva „3 x Ď”
Vo štvrtok 23. mája v sieni SKC P. J. Šafárika v Novom Sade sa uskutočnila premiéra divadelnej hry Vladimíra Moresa WC story v réžii Rastislava Zorňana.
U petak 31. maja u okviru 64. festivala Sterijino pozorje promovisana je prva antologija slovačke drame na srpskom jeziku Nova slovačka drama, koju je objavilo Sterijino pozorje krajem prošle godine.
Izašao novi dvobroj časopisa za literaturu i kulturu "Novi život".
Ústav pre kultúru vyzýva zberateľov, majiteľov starých fotografií a všetkých záujemcov o slovenskú vojvodinskú kultúru, aby sa zúčastnili ďalšieho kola fotokonkurzu.
V rámci podujatia Dni slovenskej kultúry sa 23. mája uskutočnila vernisáž grafík a obrazov Autobiografike / Autobiografiky akademického maliara a grafika Pavla Čániho v belehradskej Galérii 73.
Udelením cien a vyhlásením troch najlepších predstavení, ktoré sa zúčastnia republikovej prehliadky v Kule, 25. mája sa v Starej Pazove skončil 56. Festival ochotníckych divadiel Vojvodiny.