Geometrijska apstrakcija u umetnosti vojvođanskih Slovaka

28. decembar 2018
U nedelju 23. decembra 2018. je u Galeriji Zuzka Medveđova u Bačkom Petrovcu otvorena izložba Geometrijska apstrakcija u likovnoj umetnosti vojvođanskih Slovaka.

Autori izložbe su renomirani likovni kritičari Sava Stepanov i Vladimir Valenćik. I pored bogate izložbene aktivnosti ove galerije, koja će iduće godine obeležioti 30. godišnjicu svog osnivanja, ova izložba je ipak nečim specifična. Izložba prvi put kulturnoj javnosti predstavlja ovaj segment likovne umetnosti, koji je značajno doprineo da umetnost i umetnici vojvođanskih Slovka postanu značajan element likovne scene Vojvodine i Srbije a u nekim slučajevima možemo govoriti i o međunrodnom kulturnom kontekstu. Na izložbi su zastupljeni radovi šest umetnika pionira apstraktne umetnosti, ali i mladih autora koji se danas bave ovim umetničkim pravcem zasnovanom na proučavanju osnovnih likovnih izražajnih sredstava. Posetioci izložbe imaju priliku da vide reprezentativne radove Mire Brtke, Jozefa Klaćika, Rastislava Škuljeca, Marijana Karavle, Danijele Triaška i Emilije Valenćik.

Potrebno je reći da delo Mire Brtke ima pionirski značaj ne samo u kontekstu umetnosti vojvođanskih Slovaka, već i u razvoju srpskog modernizma uopšet. Njeno minimalističko geometrijsko slikarstvo, koje je nastajalo u šezdesetim godinama prošlog veka u Rimu, predstavlja jednu od najčistijih formi visoko modernističkog koncepta u vojvođanskoj umetnosti druge polovine XX veka a ujedno čini temelj iznenađujuće produktivne linije modernosti u umetnosti vojvođanskih Slovaka.

Jozef Klaćik je još jedan od umetnika pripadnika slovačke nacionalne manjine koji je ostavio značajan trag u istoriji likovne umetnosti Vojvodine i Srbije. Kulturnoj javnosti je postao poznat kao jedan od prvih protagonista postmoderne umetnosti, koji je u svoj ekspresionističko-apstraktni izraz često unosio geometrijske forme, najčešće trougao, krug i elipsu Na kraju poslednje decenije XX i na početku XXI veka Klaćik je u svom opusu stvorio geometrijsko slikarstvo zasnovano na korištenju pravih linija (horizontalnih, vertikalnih i dijagonalnih) i jednostavnih monohromatskih površina. Nakon 2000. godine Klaćik svoje geometrijske slike transformiše u trodimenzionalne geometrijske objekte čime je svoj umetnički izraz učinio konkretnijim, opipljivijim i ubedljivijim.

Rastislav Škuljec, koji se duže vreme bavio skulpturom, je nakon 1999. godine počeo da stvara izrazito geometrijske slike zasnovane na organizaciji i skladnom toku paralelnih linija. Ovakav Škuljecov geometrizam izražava, prema rečima Save Stepanova, određenu konstruktivističku napomenu i ideju gradnje.

Dok su Mira Brtka, Jozef Klaćik i Rastislav Škuljec stvorili zanačajan opus geometrijske apstrakcije, koji je nastajao nekoliko decenija, na savremenoj likovnoj sceni vojvođanskih Slovaka su se pojavili mladi umetnici odlučni da nastave da stvaraju u duhu ove razvojne linije likovne umetnosti. To su pre svega Marijan Karavla, Daniela Triaška i Emilija Valenćik.

Na početku svog umetničkog puta je Marijan Karavla stvarao ekspresivne kompozicije, koje su nastajale postepenom redukcijom figurativnog prikazivanja i stvaranjem autentičnog asocijativnog likovnog jezika koji se postepeno pretvorio u izraz zasnovan na čistoj geometrijskoj jednostavnosti i minimalizmu mondrijanovskog tipa.

Svoje mesto na ovdašnjoj likovnoj sceni sve više potvrđuje i grafičarka Danijela Triaška koja je svoju geometrijsku apstrakciju zasnovala na doslednom pojednostavljivanju motiva ravnice menjajući je na kompozicije sačinjene uglavnom od trouglastih kolorističkih formi.

Najmlađa predstavnica geometrijske apstrakcije je Emilija Valenćik koja svoje grafičke radove stvara slojevitim preklapanjem geometrijskih polja, kao izraz doslednog primenjiva principa geometrije, ali ujedno očuvava i tragove latentne stvarnosti, čime nas poziva u nove prostore poetskog promišljanja sveta.

Iako apstraktnu geometriju u likovnoj umetnosti vojvođanskih Slovaka teško možemo shvatiti kao specifičan izraz njihovog etničkog, kulturnog i estetskog konteksta, ova izložba je ipak potvrdila da je upravo ovaj likovni smer značajno doprineo ne samo da se umetnost slovačke nacionalne manjine inkorporira u savremene tendencije u likovnoj umetnosti Vojvodine i Srbije, već i da na njih značajno utiče i obogaćuje ih.

 

Tekst: Ladislav Čanji, foto: Zdeno Lončar

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
V nedeľu sa zavreli brány 16. ročníka Divadelného festivalu Zuzany Kardelisovej v Kysáči, ktorý organizuje Ustanovizeň pre kultúru a vzdelávanie Kultúrne centrum Kysáč.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov vypísal výzvu na podávanie návrhov na programovú činnosť Ústavu pre kultúru vojvodinských Slovákov za rok 2020.
Dnes v Kysáči začína 16. ročník festivalu ochotníckych divadelných súborov s inscenáciami zobrazujúcimi postavenie a poslanie ženy v spoločnosti v organizácii Kultúrneho centra Kysáč.
Slováci v Srbsku si od 27.09. do 1.10. sériou podujatí pripomenuli 100.výročie založenia najstaršej vzdelávacej inštitúcie Slovákov v zahraničí - Gymnázia Jána Kollára.
Pomaly sa blíži koniec roka a pred staropazovskými ochotníkmi ešte hodne podujatí, za nimi zostáva horúce a na zájazdy bohaté leto.
U petak 27. septembra je u galeriji ZKVS otvorena nesvakidašnja izložba šestorice naivnih umetnika, predstavnika kovačičke škole naivne umetnosti i istaknutich srpskih naivnih slikara.
U petak, 27. septembra, u Centru slovenskih kulutura pri Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, održana je promocija časopisa za književnosti i kulturu „Novi život“.
U petak 27. septembra 2019. godine u 18h, u galeriji ZKVS biće svečano otvorena izložba slika pod nazivom SLOVAČKO-SRPSKO PRIJATELJSTVO.
U subotu 21. septembra 2019. godine održan je 4. Festival narodnih nošnji Slovaka u organizaciji Kulturnog centra Kisač.
24. Petrovački pozorišni dani u Bačkom Petrovcu