U POSLEDNJEM DVOBROJU 70. GODIŠTA NOVOG ŽIVOTA ČAK 23 AUTORA

11. januar 2019
Izašao je broj 11 - 12/2018 Mesečnika za književnost i kulturu "Novi život".

Poslednji dvobroj sedamdesetog godišta započinjemo dvema pesmama Milutina Petrovića Labud gleda, glavom ne mrda i Veličković, crtež, koje objavljujemo na unutrašnjoj strani korica u okviru izbora iz moderne i postmoderne srpske poezije Vićazoslava Hronjeca.

Naučnim esejem Prof. PhDr. Petra Mihaloviča, PhD. profesora estetike na UK u Bratislave sa nazivom Književni tekstovi, kodovi, interpretacija nudimo čitaocu interesantan pogled na događaje oko Praškog lingvističkog kružoka i na uticaj Ferdinanda de Sosira na članove ove naučne grupe. Tekstom profesor Mihalovič predočava čitaocu jednostavnu misao - svako pisanje znači kodiranje teksta a njegovo čitanje je onda dekodiranje. Kodovi koje koriste pisac i čitalac, nisu isti. U tom smislu obavezno je i u umetnosti, čiji estetski učinak se zasniva na kršenju standarda i uspostavljene norme, postojanje modela zarad čitljivosti i razumljivosti teksta i vršenja njegove funkcije. Ovim tekstom upoznaćemo se sa osnovnim idejama Jana Mukaržovskog, Kloda Levi-Strosa, Romana Jakobsona, lingviste Sergeja Karcevskog, Mišela Fukoa, Rolanda Barta i Žaka Deride.

U rubrici Čet objavljujemo razgovor sa najnovijom dobitnicom nagrade Anasoft litera, proznom književnicom, esejistkinjom, pesnikinjom i filozofkinjom, autorkom romana Scenario, Etelom Farkašovom pod nazivom Život je najkreativniji autor. Etela u njemu priznaje da je izrazito autobiografska autorka. A o ideji života kao scenarija, pored ostalog, kaže: „U mladosti imamo jasnije ili barem maglovite predstave kojim putem će se kretati naš život, osmislimo za sebe idealan scenario a možda i strategije njegove realizacije... A onda, postepeno, učimo kako da prihvatamo određene neočekivane intervencije iz spoljašnjeg sveta.”

U rubrici Pulsiranje književnosti objavljujemo čak devet autora: tri slovačka vojvođanska (Janko Takač, priča Nemrtva, Katarina Mosnak Bagljaš, ciklus pesama Napisano četkicom i Ana Margareta Valentova - priča Nebo), jednu autorku iz Rumunije (Dagmar Marija Anoka - ciklus pesama Renesansni krug), dve iz Slovačke (Oljga Glušćikova izbor iz poezije pod nazivom Atlas bioloških žena iz istoimene zbirke i Martin Huđik, izbor iz poezije koji je sačinio Boris Brendza i nazvao ga Za sva slomljena krila), i po jednog srpskog (Selimir Radulović, izbor iz poezije Zlatna slepčeva struna), holandskog (Henrik Pontopidan, odlomak iz romana Srećni Per) i japanskog (Kazuo Išiguro, odlomak iz romana Ostaci dana). Poslednju dvojicu nobelovaca objavljujemo u okviru dugogodišnje rubrike u kojoj pratimo dobitnike Nobelove nagrade za književnost u stogodišnjim rasponu. Pontopidan je dobitnik ovog priznanja za 1917. godinu a Išiguro laureat za 2017. godinu. Sledeće godine ovu rubriku nećemo objaviti. Zato što 1918. godine nije bila dodeljena zbog Prvog svetskog rata, što je bilo prvi put u istoriji. Tačno sto godina nakon toga se situacija ponovila, ali ovoga puta nagrada nije bila dodeljena iz organizacionih razloga.

U rubrici Tekstovi i konteksti nalazi se blok priloga sa književne večeri priređene u čast pokojnog Samuela Boldockog u čast njegovog nedoživljenog 75. rođendana u Gimnaziji „Jan Kolar“ 22.10.2018. U ovom bloku objavljujemo tekstove: Etele Farkaš Svedočanstva ličnosti Samuela Boldockog, Dalimira Hajka Samuel Boldocki u slovačkoj vojvođanskoj književnosti, Anamarije Boldocke-Grbić SAMOkret, Katarine Melegove-Melihove Po stvaralačkim stopama, Katarine Pucovske Moja saradnja sa Samuelom Boldockim i Vjere Benkove Dragoceni ljudi i današnjica. Za tekstove se zahvaljujemo Katarini Melegovoj-Melihovoj koja je navedeni književni događaj i organizovala.

U okviru rubrike 62. književno savetovanje objavljujemo tekst Marine Šimak Spevak Žanr putopisa u slovačkoj književnosti i počeci putopisne književnosti u slovačkoj vojvođanskoj književnosti.

Čak tri recenzije našle su se u ovom broju. Vjera Benkova u tekstu Misterije prirode i čoveka pisala o knjizi Dagmar Marije Anoke Renesansni krug koja je objavljena u izdavačkoj kući Waldpress u Bukureštu 2017. godine. Katarina Pucovska napisala je tekst Haiku na vetru o zbirci pesama Vjere Benkove i Etele Farkašove Lišće na vetru a profesorka Marija Mijavcova ovoga puta piše o Monografiskoj studiji iz oblasti problematike delova rečenice o knjizi Jana Kačale Teorija rečeničnog dela.

U poslednjoj rubrici Miscelanea objavljujemo dva teksta. Sava Stepanov tekstom U susret životnom jubileju Pavla Popa prati ilustracije iz ovog broja a Zdenka Valent-Belić tekstom Dominacija mladih autorki izveštava o radu Komisije za ocenjivanje radova na Književnom konkursu Novog života 2018.

Zatvorili smo jubilarno 70. godište. Redakcija Novog života Vam želi sretnu novu godinu i sa velikim entuzijazmom i energijom započinje 71. godište.

Zdenka Valentová-Belićová

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Izašao deseti godišnjak ZKVS "Majak", koji pruža pregled svih aktivnosti Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u 2018. godini.
V sobotu 23. novembra sa v ÚKVS uskutočnil 15. ročník muzikologickej konferencie Slovenská hudba vo Vojvodine.
Jubilejný 20. festival mladých spevákov slovenských ľudových piesní Rozospievaný Sriem priniesol 24. novembra radosť obecenstvu a účastníkom.
U subotu 23. novembra 2019. god. održaće se 15. muzikološka konferencija Slovačka muzika u Vojvodini na temu Istraživanje, dokumentacija i prezentacija muzike vojvođanskih Slovaka.
U Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka je u utorak 19. novembra 2019. godine održana prezentacija najnovijih knjiga profesora Mihala Harpanja.
Prvé združenie Slovákov v Dobanovciach, z ktorého po piatich rokoch vznikli Slovenský dom, SKOS Šafárik, MOMS Dobanovce a Aktív žien.
U utorak 5. novembra je u ZKVS prezentovana knjiga Miline Sklabinski Estetičko-muzički radovi Martina Kmeća.
V Selenči sa 27. októbra 2019 uskutočnil 39. ročník Festivalu slovenskej populárnej hudby Zlatý kľúč, ktorý v priamom prenose prostredníctvom RTV mohli sledovať aj diváci pri televíznych obrazovkách.
Ochotnícke divadlo Janka Čemana z Pivnice dominovalo na 50. Prehliadke slovenských ochotníckych divadiel – Divadelný vavrín.