Svetski dan pozorišta

27. mart 2019
Od 1962. godine 27. marta obeležavamo Svetski dan pozorišta, koji je godinu dana ranije izglasao Međunarodni pozorišni institut (ITI).

Svake godine na današnji dan sve više postajemo svesni značaja pozorišta i umetnosti u našim životima. Povodom toga jedna od istaknutih svetskih ličnosti svake godine - iz svog ugla - napiše poruku, koju objavljuje Međunarodni pozorišni institut. Ove godine je to kubanski pozorišni reditelj, dramski pisac, pozorišni pedagog i profesor Karlos Seldran

"Pre nego što sam kročio u pozorište, moji učitelji su već bili tamo. Sagradili su svoje kuće i svoje poetike na ostacima sopstvenog zivota. Mnogi od njih su nepoznati ili ih jedva pamte: radili su u tišini, u poniznosti svojih probnih sala i prepunih gledališta, da bi potom, nakon mnogo godina rada i izvanrednih uspeha, polako napustili svoja mesta i nestali. Kada sam shvatio da je moj poziv i moja sudbina da nastavim njihovim stopama, takođe sam uvideo da od njih nasleđujem dirljivu i jedinstvenu tradiciju: da živim u sadašnjosti i da jedino očekivanje treba da mi bude da dosegnem prozirnost neponovljivog trenutka, u kojem se susrećem s drugim bićem u tami pozorišta, zaštićen pukom istinitošću gesta i reći koja nešto otkriva.

Moja pozorišna domovina su ti trenuci susreta s gledaocima koji iz večeri u veče dolaze u našu salu, iz najrazličitijih delova mog grada, da bi bili s nama, da bismo podelili tih nekoliko sati, nekoliko minuta. Pomoću takvih, jedinstvenih trenutaka gradim svoj Život: prestajem da budem ja, više ne patim zbog sebe i ponovo se rađam da bih uvideo sta znači stvarati pozorište: proživeti trenutke čiste, efemerne istine, znati da je to što govorimo i radimo, tamo, pod scenskim svetlom, istinito i da odražava naše najdublje i najintimnije biće. Moja pozorišna zemlja, kojoj moji glumci i ja pripadamo, satkana je od tih trenutaka u kojima zaboravljamo na maske, retoriku, strah da budemo to što jesmo, i pružamo jedni drugima ruke u tami. Pozorišna tradicija je horizontalna. Niko ne može da tvrdi da je teatar na bilo koji način u centru sveta, u određenom gradu ili u nekom privilegovanom zdanju. Pozorište, kako ga ja doživljavam, prostire se po nevidljivim geografskim prostorima koji jednim činom objedinjuju pozorišnu umetnost i živote onih koji je stvaraju. Svi pozorišni umetnici umiru zajedno sa svojim neponovijivim trenucima lucidnosti i lepote, svi nestaju na isti nacin, ne ostavljajući iza sebe ništa što bi ih sačuvalo ili proslavilo. Veliki pozorišni stvaraoci znaju da im ne vredi nikakvo priznanje kada se nađu pred tim zadatkom koji je u korenu našeg posla, a to je stvaranje istinskih trenutaka, nedorečenosti, snage, slobode, usred najveće neizvesnosti. I nadživeće ih samo podaci o njihovom radu ili fotografije i video snimci na kojima će biti zabeležena tek bleda ideja toga što su uradili. Ali tim snimcima će uvek nedostajati nemi odgovor publike koja u datom trenutku uviđa da to što se dešava pred njenim očima ne može biti preneto niti sagledano van tog prostora, da istina koju tamo zajedno doživljavaju predstavija istinsko životno iskustvo, na trenutak prozračnije i od samog života.

Kada sam uvideo da je pozorište zasebna zemlja, jedna velika teritorija koja obuhvata čitav svet, umeni se začela ideja koja je istovremeno oličavala slobodu: ne moraš da se udaljiš niti da odeš sa mesta na kojem se nalaziš, ne moraš da trčiš niti da se pomeraš. Tamo gde postojiš ti, postoji i publika. Tamo su kolege čije prisustvo ti je potrebno. Tamo, izvan tvoje kuće, imas svakodnevnu stvarnost, neprozirnu i neprobojnu. Stoga iz svoje prividne nepomičnosti radiš da bi stvorio najveće od svih putovanja, da bi ponovio Odiseju, putešestvije argonauta: ti si nepomični putnik koji neprestano ubrzava gustinu i čvrstinu svog stvarnog sveta. Ti putuješ ka trenutku, ka trenu, ka neponovljivom susretu koji se odigrava pred onima koji su slični tebi. Ti putuješ ka njima, ka njihovom srcu, ka njihovoj subjektivnosti. Putuješ kroz njih, dopireš u njihove emocije, u njihove uspomene koje budiš i pokrećeš. Tvoje putovanje je vrtoglavo i niko ne može da ga izmeri niti spreči. Takođe, niko nije u stanju da odredi njegov pravi obim; to je putovanje kroz maštu tvojih Ijudi, seme koje je posađeno u najudaljeniju od svih zemalja: građansku, etičku i Ijudsku savest tvojih gledalaca. Zbog toga ne odlazim, ostajem kod kuće, među svojim bliskim prijateljima, prividno miran, i radim danonoćno, jer znam tajnu vrtoglave brzine".

Karlos Seldran, Kuba

sa španskog prevela Bojana Kovačević Petrović

Karlos Seldran

Seldran je rođen 1863. godine u Havani, gde je nakon studija i počeo karijeru kao reditelj Teatra Buendía. Sredinom 90-ih osnovao je sopstvenu trupu, sada već svetski renomiran Argos Teatar, čija je najpoznatija produkcija “Ten Million”, delo koje je napisao i režirao Seldran.

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Dlhoročnú činnosť a kvalitnú prácu tanečného súboru Dúha v Malom Kereši ocenilo vedenie mesta, keď mu udelilo diplom a pamätnú plaketu.
Direktorka Pozorišnog zavoda iz Bratislave prezentovala u ZKVS Standardne i inovativne metode zaštite kulturnog nasleđa u pozorišnoj delatnosti.
U sredu 7. aprila 2010. g. u Galeriji likovne umetnosti u Novom Sadu otvorena je izložba fotografija pod nazivom Off season - Pozorišna arhitektura u Slovačkoj autorke Olje Stefanović-Triaška.
Dela umetnika naivnog slikarstva iz Kovačice posle izložbi u Japanu, Briselu i Njujorku otputovala su u Vašington.
Završio se 16. festival Pozorišnih inscenacija autora sa "Donje zemlje" (DIDA) koji se održavao dva vikenda u periodu od 26. marta do 04. aprila 2010. godine.
U ponedeljak 06. aprila 2010. godine u Novom Sadu održan je uskršnji koncert Kamernog hora Agape koji je ujedno bio i promocija njihovog prvog CD-a duhovnih pesama.
U ponedeljak 05. aprila 2010. godine SKPD "Đetvan" iz Vojlovice organizovao je kulturni program kojim su svečano obeležili početak ovogodišnje proslave društva – 35 godina od osnivanja.
Typické veľkonočné zvyky – oblievanie vodou, šibanie prútikmi, maľovanie veľkonočných vajíčok, rozdávanie čokoládových zajáčikov a kuriatok...
Počas veľkonočnej nedele si kresťania pripomínajú, že Ježiš Kristus, ktorý bol ukrižovaný a zomrel, na tretí deň vstal z mrtvych a premohol smrť.
Najnoviji broj časopisa Slovaka iz Mađarske, Rumunije i Srbije "Dolnozemský Slovák" pažnju posvećuje značajnim jubilejima ovdašnjih slovačkih škola.