Objavljen je prvi dvobroj 71. godišta časopisa Nový život

5. april 2019
Iz štampe je izašao prvi dvobroj 71. godišta našeg časopisa za književnost i kulturu NOVI ŽIVOT.

Uvodne tonove prvog dvobroja 1-2 u 2019. godini odredila je pesma Adama Puslojića Moja civilizacija u okviru antologijskog izbora Vićazoslava Hronjeca iz savremene srpske moderne i postmoderne poezije.

Uvodni esej u ovom broju pod nazivom Priča o identitu potpisuje Vladimir Valihora, esejista i novinar u Radio Novom Sadu. U textu piše o  odnosu pojmova identitet i kultura. Valihora piše: „Kulturu uzimamo kao neku vrstu samopodrazumevajuće vrednosti, nešto poput nedodirljivog svetog grala. Svaki pojedinac ima kulturu, priču o egzistenciji, svaki narod od postanka naroda ima takođe i svoju narodnu kulturu. Prema tome, kultura zapravo i nije ništa posebno – svi je imaju, jednako kao i identitet. Da narod nema kulturu, ili da pojedinac nema identitet, naprosto bismo se raspali na atome, na druge identitete ili na nešto treće.“

Nakon niza klasičnih razgovora, koje smo objavljivali u toku prošle godine, u rubrici Čet ovoga puta imamo trijalog u kojem Zdenka Valent Belić vodi razgovor sa dvojicom interesantnih mladih avangardnih umetnika – jednim slovačkim Agde Bavi Painom iz Košica, pesnikom i proznim piscem i scenaristom, i srpskim pesnikom i kantautorom Milošem Zubcem.

U razgovoru nazvanom Bočne ulice prestonica, mladi umetnici predstavnici alternativnih scena, govorili su pre svega o tituli Evropska prestonica kulture koju dodeljuje Evropska komisija. Prvi put je ovakvu mogućnost jedan slovački grad dobio 2013. godine – grad Košice, koji je zajedno sa Marseljom (Francuska) poneo titulu Evropska prestonica kulture. Novi Sad, koji će 2021. godine biti Evropska prestonica kulture, biće ujedno prvi grad van Evropske unije sa ovom laskavom titulom.

V rubrici Pulsiranje književnosti objavljujemo pobedničke tekstove sa prošlogodišnjeg književnog konkursa. Prvo mesto dobila je proza Orah perspektivne mlade autorke Hane Čižik, u kojoj tematizuje tajanstveno samoubistvo mlade devojke i mirenje roditelja sa tom činjenicom. Dobro građenim sižeom sa elementima psihološke krimi-priče u završnom pasusu dobija rasplet, naoko jednostavan ali šokantno neočekivan. Ovaj rasplet na planu kompozicije je ujedno paradoksalno težak psihološki zaplet na planu semantičkom što estetski funkcionalno deluje kao spuštanje teškog nadgrobnog kamena na otvorene dileme roditelja. Sada već prepoznatljivi stil Hane Čižikove sa čistim narativnim elementima nagoveštva izrazito talentovanu mladu autorku sa dragocenom i bogatom imagincijom.

Drugo mesto na književnom konkursu a samim tim i u rubrici Pulsiranje književnosti pripalo je Aneti Lomenovoj za prozu Habit monahinje. Ova kratka proza nagoveštava značajni autorski potencijal. Nestalnost fizičkog odnosno ovozemaljskog života i prevrednovanje etičkih principa, njihovo nivelisanje sa tradicionalnim vrednostima naših predaka mogli bismo da nagovestimo kao tematsku nit, koju autorka prikazuje kroz priču o padu aviona ili priču o snu, eventualno viziju sopstvene smrti. Učinkovitim preokretom vrednosne hijerarhije; unutrašnje se na kapiji zagrobnog sveta pretvara u spoljašnje, nevidljivo u vidljivo, dok nevažeći dokument (etički i verski prestupi) postaje formalna, ali kobna, prepreka uspostavljanja verske i etičke nirvane.

Na trećem mestu se na konkursu, ali u i rubrici, našla Jana Domonji sa tri pesme pod zajedničkim nazivom Lomljenje (Lomljenje, Bela i Elastičnost). Autorka se u njima bavi pitanjem krhkosti i nestabilnosti života, fizičke ranjivosti otkrivajući nam poetsku suštinu postojanja ispod tanke površine čvrstog materijalnog i vidljivog sveta. Rane, koje nastaju pucanjem, listanjem i krunjenjem tanane zaštite, svedoče o živoj, bolnoj, ali upravo zbog toga vitalnoj suštini postojanja.

U nastavku rubrike objavljujemo pesme autora iz rubrike Čet: Miloša Zupca – ciklus pesama Zaštitne reči i  Agde Bavi Paina ciklus pesama pod nazivom frankenpain.

Povodom desetogodišnjice postojanja Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u rubrici Tekstovi i konteksti objavljujemo tekst Miline Sklabinski pod nazivom Susretanje kultura u programima Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka 2008-2015.

Kao drugi tekst u ovoj rubrici objavili smo studiju profesorke Jarmile Hodolič Čovek so hendikepom u književnosti za decu i mlade vojvođanskh Slovaka.

Sa 62. Književnog savetovanja, na kom je glavna tema bila putopis kao žanar, objavljujemo tekst Zdenke Valent Belić Graničari terre incognite – Slika Srba u putopisnom romanu “Dunav u Americi” Mihala Hvoreckog.

U rubrici Recenzije objavljujemo dva priloga. Michal Babiak pisao je o zbirci pesama Zdenke Valent Belić Eterizacija van konetksta u tekstu Janusovsko lice poezije, koju je objavilo Udruženje slovačkih pisaca kao suizdavač sa novosadskim Grafomarketingom 2017. godine, dok je Aleksandar Milosavljević napisao prikaz prve antologije savremene slovačke drame na srpskom jeziku Nova slovačka drama priređivača Vladislave Fekete u izdanju Sterijinog pozorja. Radi se o prvoj antologiji slovačke drame, koju je prevedena na srpski jezik i u tom smislu je ovo delo značajno u razvijanju srpsko-slovačkih književnih i pozorišnih veza.

Obimnu studiju Geometria u slikarsku vojvođanskih Slovaka napisao je Sava Stepanov i ovo je ne samo propratni tekst uz ilustracije u ovome dvobroju, nego i temeljna u oblasti likovne kritike.

Uživajte u čitanju!

Titulná strana
Tekst: Zdenka Valent Belić, prevod na srpski jezik: Ladislav Čanji

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Divadelníci z Padini v predstavení Kubo, v réžii Fedora Popova
Festival amaterskih pozorišnih ansambala sa inscenacijama na temu položaj i značaj žene u društvu održan je u velikoj sali Kulturno-informativnog centra u Kisaču.
Na scéne Divadla mladých (Pozorište mladih) v Novom Sade konalo sa divadelné predstavenie Alegória v réžii Jána Makana.
U Muzeju Vojvodine je do 15. decembra otvorena izložba dozidnica pod nazivom Kad u kujni vlada red autorke Ljiljane Trifunović.
Knjižna izdanja SIC u 2009. godini
Frankfurt, Pariz i Beograd su najveća mesta susretanja izdavača u Evropi. Sajam knjiga u Beogradu je najveći festival literature i najmasovniji kulturni događaj u Srbiji.
Minulý víkend v kovačickom Dome kultúry 3. októbra odznel Detský festival slovenských ľudových piesní Rozspievané klenoty.
Musica Viva
V sobotu 24. októbra sa Báčskom Petrovci konal v poradí druhý Koncert zborovej hudby, na ktorom účinkovali slovenské vojvodinské zbory, ako aj ich hostia.
Foto: Jaroslav Grňa
Syntagma bližšie k človeku odrzrkadľuje tvorbu básnika, osemdesiatnika Pavla Mučajiho. Takýmto leith motívom bolo poznačený večierok v Dome Matice slovenskej v Báčskom Petrovci.
Z otvorenia Sympózia
Prínosom sympózia, ktoré bolo 23.- 24. októbra v Novom Sade a v B. Petrovci sú referáty o médiách, nové odborné impulzy mediálnych a literárnych expertov a náčrt možných riešení problémov v  médiách.
V Selenči prebiehal festival slovenskej hudobnej tvorby Zlatý kľúč. Festivalu predchádzal odborný seminár, ktorého viedli renomovaní hudobníci, zároveň aj členovia odbornej poroty.
Spoločná fotografia všetkých účasníkov
V sobotu 17. októbra 2009 sa v Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov uskutočnila dielňa na tému Základy internet novinárstva.