Samo reflektiran život i Nový život je zaista naš

16. april 2020
Iz štampe je izašao prvi dvobroj u 2020. sa dosta interesantnih tekstova od autora koji do sada nisu objavljivani u našem časopisu i sa kojima se naša čitalačka javnost prvi put susreće.

Naslovom ovog teksta želimo da ukažemo čitaocu na potrebu prevrednovanja i vršenja refleksije svega onog što živimo i što nam se dešava, na to da je potrebno detaljno promislitis vakodnevni život, aktuelne događaje na polju kulture, ali takođe i da je potrebno neprekidno vršiti prevrednovanje savremene kulture, književnosti i stvaralaštva uopšte. Ovim naslovom ujedno parafraziramo Karahasanovu misao iz razgovora koji objavljujemo u ovom dvobroju – Samo reflektiran život je zaista moj.

Redovnim čitaocima Novog života prvi dvobroju 2020. godini donosi više interesantnih tekstova od autora koji do sada nisu objavljivani u našem časopisu i sa kojima se naša čitalačka javnost prvi put susreće.

Uvodni esej, koji sledi iza antologijske poetske uvertire Duška Novakovića Mala pijaca: valadovo, napisao je profesor Peter Mihalovič sa Filozofskog fakulteta Univerziteta Komenskogu Bratislavi. Mihaloviču tekstu Granica: pogledi, narativi sagledava pojam granice i posmatra granične tačke naše percepcije.Granicu Mihalovič posmatra na primeru odnosa između stvarnosti i slike i postavlja pitanje, gde se završava jedno a gde počinje drugo? Kako odvoditi objektivnu stvarnost od naše percepcije? Po mišljenju autora naši pogledi su uvek posredovani konvencijama i pravilima važećim za određene žanrove.Uglavnom su uslovljeni nazorima posmatrača, njegovom polazišnom ideologijom, osećanjima ili kako ih on naziva –point of views.

U nastavku za slovačkog čitaoca odškrinućemo vrata u drugi književni konteksti porazgovaraćemo sa bosansko-hercegovačkim autorom iz dijaspore Dževadom Karahasanom, proznim i dramskim piscem,univerzitetskim profesorom koji predaje u Lincu. Karahasan o odnosu jezika i pisca u egzilu kaže: „A pisac se svojim odnosom prema jeziku bitno razlikuje od svojih sugrađana, od „normalnih“ članova društva u kojem boravi. Ljudi u svakodnevnom životu koriste komunikacijsko jezgro svog jezika, koja se sastoji od dvije-tri hiljade riječi ili nešto manje, dok pisac sanja o tome da upozna cijeli svoj jezik, da se podudari s njim, da iskoristi sve njegove mogućnosti. Pisac naime zna da mi ljudi duhom živimo u jeziku, a ne u svijetu materijalnih stvari, mi svijetrazumijemo i čak osjećamo onako kako nam ga naš jezik predstavlja. Zato se pisac ne odriče ni psovke, ni arhaičnog izraza, ni specijalističkih idioma, ne odriče se niti jedne mogućnosti koju mu njegov jezik nudi.”

U rubrici Pulsiranje književnosti nakon duže pesničke pauze autora objavljujemo ciklus pesama Pomeranje zemljine kugle Miroslava Demaka koji se sastoji od tri pesme: Most, „Anjeličkárka“ iVermerovo nerealizovanoulje na platnu : Devojčica sa češljugarem. Sem Demakovih pesama, o vitalnosti slovačke vojvođanske književnosti, koja uprkos nepovoljnoj društvenoj klimi istrajava, u ovom dvobroju svedoče ipesme Ladislava Čanjija. Ciklus pesama Plimni talasi čini pet pesama: Deca rastu, Eva, Poslednje vođenje ljubavi, Samo preživeti i Razgovor sa sobom.

Uz pomenuti razgovor iz rubrike Chet objavljujemo odlomak iz romana Šta pepeo priča Dževada Karahasanau zajedničkom prevodu urednice Zdenke Valent Belić i Tomaša Čelovskog, slovačkog vojvođanskog proznog pisca, koji živi u Bratislavi .Karahasanov roman se ističe izuzetnim stilomi dubokim mislima. U objavljenom odlomku pisac, pored ostalog, kaže: „Blago tebi, ako na ovome svetu možeš boraviti kao da si već umro, miran i sabran, sav posvećen onom važnom i neprolaznom.“

Časopis Nový život od samog početka objavljuje prevedenu književnosti time ispunjava jednu od svojih misija– prožimanje književnih i kulturnih konteksta. U ovom broju objavljujemo ciklus pesama srpskog pesnika Đorđa Despića, urednika Letopisa Matice srpske iz zbirke Pesme i drugi ožiljci. Iz obimnog prevedenog ciklusa uvrstili smo sledeće pesme: Linija ljubavi, Ožiljak, Čitaocu, Pesma i kamen, Buba, Šetnjai Gospođici.

U rubrici Tekstovi i konteksti objavljujemo studiju Mihala Harpanja Anton Popovič i estetiska metakomunikacija. U sledećoj Književno savetovanje u ovom dvobroju imamo čaktri teksta. O Novom životu pisala je Vladimira Dorčova Valtnerova u tekstu Novi život digitalnog doba. Putopise Andreja Labata analizirala je Zuzana Čižikova a o srpskoj književnosti na stranicama Novog života u drugoj deceniji 21. veka pisao je Zoran Đerić.

Od nedavno preminulog slovačkog proznog pisca Pavela Vilikovkog (1941 – 2020) opraštamo se nekrologom The Writer is Gone koji je napisao Mihal Harpanj. Pavel Vilikovski je autor desetine knjige, naprimer novele Večno je zelen(1989), zbirke pripovedaka Surovi mašinovođa(1996) ili naslova Autobiografija zla (2009), Pas na putu(2010), Prva i poslednja rečenica ljubavi(2013), Letiničan sneg(2014)i RAJc je otišao (2018).

Vilikovski se sem pisanjem bavio i književnim prevođenjem. Prevodio je, pre svega, englesku i američku prozu i spada u najkvalitetnije prevodioce sa engleskog jezika. Pavel Vilikovski je dobitnik Nagrade „Dominik Tatarka“ i dvostruki pobednik Nagrade Anasoftlitera. Godine 2006. je ovom nagradom ovenčan za prozu Čarobni papagaj i ostali kič, dok je 2014.godine nagradu dobio za Prvu i poslednju ljubav.

U rubrici Recenzije dvobroja 1 – 2 nalaze se čak tri teksta. O knjižici Julinkine uspavanke Ljudmile Berediove Stupavske pisao je Marijan Pavlov. Jan Hrćan napisao je recenziju knjige Uspomene Andreja Boboša a Peter Andruškanam je približio knjigu Patrika Šenkara Novo prozno stvaralaštvo Slovaka u Rumuniji.

Za krajnovog dvobroja Vladimir Valenćik nam predočava autore 15. bijenala slovačkih likovnih umetnika u Srbiji, odnosno piše o autorima i njihovim radovima kojima je dvobroj 1 – 2 /2020 i ilustrovan. Među ilustracijama nalaze se likovna dela:  Jozefa Klaćika, Emilije ValenćikLabat, Ane Andrejević, SvetlaneMihalj, Zdenke Marije Madacke, VesneOpavske, Jasne Opavske, AndrejeMernikŠimonji, MilanaSuđija a na koricama se nalazi crtež ugljem Hodnik Suzane Sanković.

Do sledećeg broja, čuvajte se, čuvajte svoje bližnje, ostanite kod kuće i čitajte Novi život.

 

Text: Zdenka Valent-Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov vypisuje 10. ročník fotokonkurzu, ktorého témou sú staré fotografie znázorňujúce hudobný život vojvodinských Slovákov.
Dňa 31. marca 2020 vo veku nedožitých 59. rokov zomrela Anna Bagľašová, naša kultúrna dejateľka z Aradáča.
Po dlhej a ťažkej chorobe zomrel náš popredný rozhlasový a televízny hlásateľ a novinár Ján Struhár (10. januára 1934 – 27. marec2020).
V Novom Sade sa od 3. do 9. marca 2020 uskutočnil tradičný Medzinárodný knižný veľtrh.
V galérii Miry Brtkovej v Starej Pazove sa 2. februára uskutočnila vernisáž samostatnej výstavy Aleny Klátikovej.
Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka će i ove godine predstaviti svoja najnovija knjižna izdanja na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov vypísal výzvu na KOORDINÁTOROV celomenšinových festivalov vojvodinských Slovákov v roku 2020.
Divadelný festival DIDA sa uskutoční od 27. 03 do 5. 04. 2020 v Pivnici.
Iz štampe je izašao dvobroj 11/12 časopisa „Novi život“.