Načini čuvanja kulturnog nasleđa u oblasti pozorišta

Sa ciljem da istakne potrebu sistemskog i stručnog dokumentovanja raznih artefakata iz oblasti pozorišne delatnosti, u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka organizovano je predavanje na temu Standardni i inovativni načini zaštite kulturnog nasleđa u pozorišnoj delatnosti. Na temu je govorila direktorka Pozorišnog zavoda iz Bratislave Vladislava Fekete, koja je uz predavanje o dokumentaciji govorila i o kompleksnoj delatnosti ove značajne ustanove kulture u Slovačkoj.

Sistemska dokumentaciona delatnost u oblasti pozorišta odnosno u drugim oblastima kulture deo je strateškog planiranja i kulturne politike, koju bi trebalo da ostvaruju vodeće institucije u saradnji sa profesionalnim ustanovama kao i udruženjima, koja se bave konkretnim umetničkim radom. U pitanju je kompleksna delatnost, koja obuhvata sistemtsko prikupljanje, obradu, zaštitu i dostupnost zbirki i fondova, koja je klasifikovana u četiri kategorije: Dokumentacioni fondovi, Arhivski fondovi i zbirke, Bibliotečki, audiovizuelni i multimedijalni fondovi kao i Zbirke galerijske i muzejske vrednosti – prezentovala je direktorka V. Fekete.

Upravo ovim oblastima se u Pozorišnom zavodu bavi Odeljenje pozorišne dokumentacije i informatike, koje sakuplja, sistemski obrađuje i čini dostupnim zbirke i fondove, koje se odnose na slovačku profesionalnu pozorišnu delatnost od 1920 godine, kada je profesionalno pozorište u Slovačkoj nastalo pa sve do danas. Na primeru ove ustanove su zatim prezentovane tematske celine, koje se odnose na dokumentaciju o pojedinim pozorišnim inscenacijama, fotografskim i propagacionim materijalom, scenarijima, režijskim knjigama, pozorišnom literaturom, pozorišnim predstavama, periodičnom i neperiodičnom štampom, predmetima galerijske i muzejske vrednosti, scenografskim materijalima, audio i audiovizualnim snimcima pozorišnih inscenacija, snimcima dokumentarnih filmova iz oblasti pozorišta kao i drugim materijalnima, vezanim za istoriju i savremeno stvaralaštvo pozorišne umetnosti i pozorišne kulture u Slovačkoj.

S obzirom na to da Pozorišni zavod dokumentuje delatnost profesionalnih pozorišta, direktorka je naglasila, da ova ustanova dokumentuje i delatnost Slovačkog vojvođanskog pozorišta od njegovog nastanka 2003. godine. Sa druge strane dokumentacija o amaterskoj pozorišnoj delatnosti će u budućnosti biti u kompetenciji ZKVS i Informaciono-dokumentacione jedinice, koja je već uspostavila intenzivnu saradnju sa pojedinim pozorišnim scenama a koja radi na stvaranju uslova za trajnu i održivu dokumentacionu delatnost.

Na predavanju se govorilo o pojedinim pristupima pri dokumentaciji određenih pozorišnih artefakata što je brojne prisutne – predstavnike kulturnih centara i udruženja još jednom uverilo da je u pitanju važna i potrebna delatnost, zahvaljujući kojoj ćemo bolje poznavati našu prošlost ali i zahvaljujući kojoj će budući nosioci kulturne delatnosti imati relevantne podatke o aktuelnom stvaralaštvu.

Ovom događaju prisustvovao je i direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine Zoran Maksimović, koji je predložio intenzivniju saradnju ovog muzeja sa ZKVS sa ciljem da se realizuju projekti u okviru Slovačke redakcije, koju je ovaj muzej osnovao 2003. godine.