Kako povećati interesovanje čitalaca za časopis "Dolnozemský Slovák"

5. februar 2013
U Plavom salonu Slovačkog vojvođanskog pozorišta u Bačkom Petrovcu zasedalo je uredničko veće časopisa "Dolnozemský Slovák".

Sednici održanoj 18. januara prisustvovali su: predsednik uredničkog veća Mihal Harpanj, glavni i odgovorni urednik časopisa Ivan Miroslav Ambruš, Ladislav Čanji, Pavel Hlasnjik, Jan Fuzik, Vladimir Valenćik, kao i pisac i publicista Vićazoslav Hronjec, koji iako nije član uredničkog veća redovno prati delatnost uredništva. Ostali članovi opravdano su odsustvovali, ali su neki od njih svoje predloge i napomene poslali u pisanom obliku glavnom uredniku časopisa. 

Sednicu je otvorio Mihal Harpanj, pozdravio sve prisutne i dao reč uredniku I.M.Ambrašu. Ambruš je ukratko predstavio prošlogodišnja izdanja časopisa "Dolnozemský Slovák", u kojima su objavljeni tekstovi o najznačajnijim događajima Slovaka iz Mađarske, Rumunije, Srbije i Hrvatske u 2012. godini, kao npr. o dodeli Nagrade Ondreja Šćefanka i Nagrade Samuela Tešedika, o premijeri Oda na ravnicu, o učešću slovačkih izdavačkih kuća iz Rumunije, Srbije, Hrvatske i Češke na "Biblioteci u Bratislavi itd.

Časopis je obeležio i neke od životnih jubileja ličnosti, kao što su Miroslav Dudok i Katarina Marušova Šebova, kao i 100. godina od rođenja Ladislava Sziklaija, osnivača katedre za slovakistiku u Mađarskoj. Časopis je sadržao i recenzije knjiga, tekstove o prošlosti Slovaka i njihovim običajima i tome slično.

Jan Fuzik je istakao, da bi bilo dobro nastaviti sa publikovanjem tematskih brojeva, po primeru nekoliko prethodnih na temu pozorišta, poznatih ženskih ličnosti i visokog obrazovanja, jer ovakva izdanja pružaju sintetizovane informacijena iz konkretne oblasti na jednom mestu. Predložio je da se jedan broj ovog časopisa u 2013. godini posveti slovačkim medijima u Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji i Hrvatskoj. 

Miroslav Demak je pismeno predložio da se u časopisu godišnje publikuje i intervju sa nekom od istaknutih ličnosti sa ovih prostora. Takođe je naglasio da bi bilo dobro promovisati ovaj časopis u okviru raznih kulturnih događaja, kao što su vašari, svečanosti, festivali..., da bi se na ovaj način povećalo interedovanje čitalaca. Marija Katarina Hrkljova je predložila da se u časopis uvrste i teme iz oblasti muzike.

U prvom broju časopisa za 2013. godinu biće objavljen i članak o Mihalu Harpanju, kome je Naučni savet Univerziteta "Matej Bela" u Banskoj Bistrici dodelio titulu doctor honoris causa, 15. novembra 2012. godine.

Sastanak uredničkog veća završen je neformalnim razgovorom.

 

ami, prevod: Nataša Simonović
Reference: 

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
26. Detský folklórny festival Zlatá brána v Kysáči
U prostoru gložanskog amfiteatra je 15. juna 2019. godine održan 49. Folklorni festival “Tancuj, tancuj...”
Počas uplynulého víkendu v Kovačici dozneli Maškove dni, organizované na počesť významného divadelného pracovníka Tomáša Hriešika Maška.
V sobotu 15. júna 2019 sa v Hložanoch uskutončí 49. Folklórny festival Tancuj, tancuj...
U Staroj Pazovi su se od 7. do 9. juna sreli mali veliki glumci na 26. Smotri slovačkog dečijeg pozorišnog stvaralaštva „3 x Ď”
Vo štvrtok 23. mája v sieni SKC P. J. Šafárika v Novom Sade sa uskutočnila premiéra divadelnej hry Vladimíra Moresa WC story v réžii Rastislava Zorňana.
U petak 31. maja u okviru 64. festivala Sterijino pozorje promovisana je prva antologija slovačke drame na srpskom jeziku Nova slovačka drama, koju je objavilo Sterijino pozorje krajem prošle godine.
Izašao novi dvobroj časopisa za literaturu i kulturu "Novi život".
Ústav pre kultúru vyzýva zberateľov, majiteľov starých fotografií a všetkých záujemcov o slovenskú vojvodinskú kultúru, aby sa zúčastnili ďalšieho kola fotokonkurzu.
V rámci podujatia Dni slovenskej kultúry sa 23. mája uskutočnila vernisáž grafík a obrazov Autobiografike / Autobiografiky akademického maliara a grafika Pavla Čániho v belehradskej Galérii 73.